“Copper”- biser BBC-a

copper_s1thumb_02_web
Na prvi pogled, neko bi za BBC-ijevu seriju “Copper” mogao pomisliti da je u pitanju vestern. Na neki način, to i ne bi bilo toliko pogrešno, bez obzira na činjenicu da je to priča o irskom imigranatu, policajacu, smeštena u New York, 1864.
U svojoj kritici, Dejvid Vigan, vrlo lepo zapaža ovu sličnost i daje njeno objašnjenje kroz postavku likova, te tretman političkog stanja nakon građanskog rata.
U prve dve epizode, stičemo osećaj klasnih i etničkih razlika, koje vladaju sredinom 19. veka u Njujorku. Neke od tih razlika su prenete iz stare domovine, dok su se druge razvijale pod uticajem postkolonijalne kulture. Pesma “No Irish Need Apply” je napisana samo dve godine ranije, ali je većina irskih imigranata uz međusobnu podršku pronašla svoje mesto u pojedinim gradskim četvrtima- i tu su izgradili svoje živote i zasnovali porodice. Nisu imali mnogo prilika, te su uglavnom postajali “coppers” odnosno policajci, što je bio jedan od najboljih načina kako da se zaradi za život, posebno za muškarce koji su se vratili iz Građanskog rata.
Iako rat još nije bio gotov, stavovi prema Afroamerikancima su već bili komplikovani. Na primer Matej i njegova supruga, Sara (Tessa Thompson), mogu slobodno da žive, i žive na severu, ali to ne znači da su na bilo koji način tretirani kao jednaki sa belcima.
Klasne, rasne i ostale podele u Njujorku postaće samo još izraženije kada se rat završi. Hiljade ljudi se vraća kući u potrazi za poslom, a ratni profiteri kupuju cele četvrti, nameću svoju moć i razvijaju svoj kapital.
Ovi sukobi će se nastaviti i dalje, ali oni nisu bili specifični samo za New York ili bilo koji veliki grad u periodu oko 1860. Sličnu situaciju i podijeljenosti vidimo i na zapadu -između bogatih i siromašnih, “belih” i Indijanaca, marginalaca i istočnjaka koji su emigrirali na zapad u potrazi za boljim životom.
Zato “Copper” evocira klasični vestern, koji se oduvek bavio sukobom upravo svih navedenih vrednosti i obeležja. Kada bi američki redatelj, irskog porekla- Džon Ford bio živ i danas, zasigurno bi se mogao diviti koliko mehanizam funkcionisanja njegovih filmova funkcionišu i u urbanoj sredini .
Iako je Vigan u prvi plan istako poređenje sa klasičnim vesternom, to nije jedino što nam pada na pamet dok gledmo ovu seriju. Naime teško je na trenutke ne uvideti i sličnosti sa špageti vesternima, pogotovo kada je reč o tretmanu (glavnog) junaka. On nije uglađeni džentlmen, sa kodeksom časti i jasnim moralnim načelima, naprotiv. Ponekad vrlo blizak u ponašanju ubicama, lopovima i prestupnicima koje hvata, Kevin podseća na bezimenog junaka iz filmova Serđa Leonea, koji takođe nisu bili samo sa jedne strane zakona. Ako je neki zakon i postojao.
“Copper” ne funkcioniše samo zahvaljujući klasičnom narativu ( koji uvek radi) već i visprenim dijalozima, Fontane, Rokosa i ostalih pisaca, upotpunjena sjajnim glumačkim performansima, ali i posvećenošću detaljima i jasno fokusiranim rediteljskim postupcima.
Šta je potrebno više? Uživajte u gledanju.